8 фебруара, 2019 stop kockanje 0Comment

Lijep pozdrav… evo da se i ja javim… čitao sam vase ispovjesti i vidim da ste jako hrabri…  ja imam 24 godina i prošao sam pravi pakao… jos uvijek ga djelimicno prolazim… pa sam odlučio da to sve podijelim sa vama…

Nakon male mature pred upis u srednju skolu, prvi put sam sjeo za aparat to je bio aparat takozvani BAGSY vockice…Da sam znao da ce to biti velika prekretnica u mom zivotu nikada to ne bih uradio, taman mrtva glava pala…ali jbg šta zna dijete sa 14-15god i 500km u džepu. Prvih par puta sam se zadovoljavao kada napravim plusa 20-30km i ja idem sav sretan odatle…Medjutim sto je vreme vise prolazilo, osjećao sam neku vrstu posebne “pozitivne”energije kada igram aparat… Tada su vec krenula naglavljivanja po par stotina km… u medjuvremenu su i starci skontali da ja uzimam pare iz kuce, govorili da priznam ja se pravio lud…sve dok jednog dana stari nije otišao i kupio mali sef i u njemu drzao novac a kljuc pod jastukom naveče kad legne a preko dana u džepu…Ali meni djavo nije dao mira i kad on zaspe ja se šunjam ko kakav bolesnik a u stvari to i jesam, i lagano izvučem kljuc ispod jastuka otvorim seff uzmem koliko mi treba i opet sve ispočetka…sto je vreme više prolazilo moj život se sve vise svodio samo na aparate…

Taj tempo je trajao do 2 razreda strednje skole, i kad su starci vidjeli da je đavo odnio salu, odveli su me kod socijalnog radnika kojem sam ja tada prije nekih 7-8god priznao sve i rekao da mi je potrebna pomoć…Sve sto su oni uradili da mi pomognu bilo je to da dodjem kod njih jednom u 15 dana prije skole porazgovaramo nekih 20minuta i zdravo-živio…i budala bi skontala da pravom ovisniku to ne pomaze…alli su oni izgleda mislili da je to sve djeciji hir a ne nesto posebno alarmantno…

Sve do mature u srednjoj skoli ja sam lagano krao pare i kockao…starci su znali da sam ja krao,ali nisu mogli nista,jer sam pronalazio i otkrivao sve stekove u kuci…pošto moj stari ima firme svoje, u 4 srednje ja ukradem kljuc od jedne poslovnice i lagano uzmem robe vrijednosti nekih 5000km i prodam za 1500km…tada me je kteo prijaviti policiji,ali sam cvrsto obecao da se nece vise ponoviti i ostalo je na tome,da nepricam kad nam gosti dodju u kucu a ja cijelo vrijeme provedem u hodniku roveci po dzepovima…i dosao je konacno i taj dan mature…nakon mature sve se mijenja i to NAGORE nažalost…nakon mature stari mi kupi auto od nekih 9000km…to je bilo prije 5 godina…

ja tada nisam ni pomisljao na kocku,sve pare sam trošio na gorivo i izlaske, more i gotivu što bi rekli…

Stari me zaposlio u firmi…sto bi se reklo na izgled sve ko u bajkama…ali đavo ne miruje,i tako ja jednu noc nakon 5-6 mjeseci zavrsim u kockarnici i prokockam čitavu platu…i jos se zaduzim 1000km sta sad valja vratiti ljudima pare valja zivjeti citav mjesec…ja lijepo opet u firmu uzmem nekih 5000-6000km vrijednosti robe i prodam isčupam se, i kontam stari neće saznati za to…u međuvremenu upadnem u ozbiljnu vezu, i nakon par mjeseci oženim se…(sve to vrijeme sam kockao ali povremeno i lagano tako da niko nije ni sumnjao). Žena trudna (nezaposlena)ja radim kod starog u firmi, sami zivimo ko podstanari ma extra sve…

Došao dan svadbe, tu bilo oko 350 ljudi, mi skupimo 15000km stari platio svu svadbu a sve pare sto smo dobili dao nama…mi odma pokupovali gluposti sto su nam trebale, tv, frižider, šporet, i skuter naravno a ostatak od 10000km ostavimo na mom računu nakon 20 dana ja na ruletu u kockarnici…ulazim sa vrata i kazem ajde navi 2000km…nakon pola sata jos 2000km…i nakon tri sata provedenih u kockarnici izlazim sa 20km u džepu da mogu dopuniti račun da zovem starog jer sam odlucio da se ubijem definitivno…neznam šta da radim…stari i stara u tom momentu na putu…

Ja nazovem i kažem preko telefona sve kako je bilo, kaze stari mrtav ladan, pa šta sad oćeš od mene, nosi svoje greške na leđima šta cu ti ja…

Ja se raskuko ko godina, samo da žena ne sazna…ako sazna otišlo sve u P.M.

Nakon par dana dolaze starci i kaze meni stari, ja idem u toku ovog mjeseca kupiti sebi novi auto, a tebi evo ovaj moj uzmi i prodaj i namiri pare… Jjoooj mojoj sreci nigdje kraja… rekao sam da cu mu podici spomenik na trgu u našem gradu.

Sve je to tako bilo ali dok njemu nije stigao auto žena sazna da nema para na računu i nastane opšti haos u kući… znate kako sam se osjećao… ko poslednje govno… Ajd izgladimo mi i tu situaciju nekako, posle toga krenulo nabolje, igram ja slota kad imam sitno ponekad ubacim par maraka i to je to, što je i podnošljivo… to je tako trajalo jedno 3god… i prošle godine u januaru se razvedemo ja i zena, ne zbog mog problema sa kockom,(i on je naravno bio jedan od uzroka ali ne i glavni) bilo je tu i ljubomore sa njene strane, nikada nisam digao ruku na nju, a ona mene ubode nozem i tako te neke gluposti…ali nebitno sad….razveli se mi ja s*eban nikakav, hoću da se ubijem, kada sam živio sa njom nisam je podnosio zadnje vrijeme, a kada sam se razveo fali mi srce me ziga i tako te ne stvari…

Ljudi u takvim trenucima obično počnu da piju, ali ja ne… ja sam se vratio mojo staroj ljubavi RULETU… ali tada sam kockao bez ikakvih granica mogucih… ako imam 203 km ja u rulet zguram 200 km a one 3 ubacim u neki slot ili piramidu… posle razvoda uvijek sam kockao do zadnje marke… tada sam jos treniram (TERETANA) imao 115kg nakon razvoda par mjeseci smrsam na 87kg, ljudi mi prilazili na ulici i kao ono, izvini malo mi neprijatno ali da nisi ti na cemu…

Ma jok reko šta ti je… inače nepodnosim alkohol, drogu nikada nisam imao želju da probam a cigarete pušim aktivno odkad sam se razveo… al hajd zadužio se ja 3000-4000km na kamatu, stari mi dao otkaz u firmi, imam neki stančić koji mi je stari isto dao na korištenje da bar neplacam kiriju…

Marke nijedne u džepu nemam, kad imam sve prokockam , taj period nakon razvoda je trajao nekih 4-5 mjeseci, dolazi kraj mjeseca maja… ja stavim u oglase da izdajem stan, po baksuzluku javi se neki policijski inspektor i ja mu uzmem 3 mjeseca unapred po 200 km ukupno 600 km. Jer sam vec isplanirao da pobjegnem za Crnu-Goru da radim jer sam se previše zadužio ovde a stari neće da vraća nikom nista jer se navraćao mojih dugova ihiiiii…niko nezna sta se dešava, da ja izdajem stan i palim odavde…ja u džep strpam 600km… i na autobus i pravac Budva… Dođem dole imam oko 250 eura u džepu…došao ujutro oko 7 sati…vučem neku koferčinu od 30kg… gdje god se pojavim nikome ne treba radnika…Šta cu ja obišo Budvu uzduž i poprijeko…nemam nikog tamo niti znam koga…ništa reko odo ja lagano nešto pojesti,pa da nadjem neku sobicu sto jeftiniju da prespavam…krenem ja tako do prodavnice, kad POGODITE ŠTA… velikim slovima “CASINO” ajd kontam da ubacim jedno 10-20 eura i toje to….xaxaxaxa čuj 10-20 eura…izlazim ja iz “CASINO-a” sa 3 evra u džepu…

Odem nešto pojesti ono već 10 sati naveče…kontam šta ću kud cu nema nigdje posla ,ne znam nikog tamo, nemam gdje da prespavam, nesmijem se kuci vratiti jer sam stan izdao a starcima to ako kazem odrećiće me se u novinama i jos me streljati na trgu.

Sjedio ja tako na plazi do 1 posle pola noci,i čujem od momaka nekih da u Bijeloj ima nekakvo brodogradiliste i da tu uvijek treba radnika za čišćenje tankova na velikim brodovima…

Šta cu kontam idem odma tamo, rekli su mi da tamo ima portir cijelu noc, pa kontam necu biti sam…

Izađem ja na magistralu da stopam, tek nakon sat vremena stade mi nekakav čovjek i poveze me 10 km od budva (do jaza)

Izađem ja tu vec prošlo 2 sata nocu, stade mi odma čim sam izašao nekakav što živi u Risnu radi u hitnoj pomoci a u sezoni svira harmoniku …stade mi čovjek i pita dokle ćeš kud gdje šta kako…ja ispričam baš sve…šta mi se desilo…kaže meni čovjek ja cu te odvesti do Bijele skroz žao mi te da te ostavim u sred noći u Risnu a to mu je još nekih 10-15km dalje…odveze me on skroz pred brodogradilište i jos mi dade kutiju bijelog davidofa da mi se nadje, evo iskoristicu ovu priliku da mu se POSEBNO ZAHVALIM…

Doveze mene čovek pred kapiju brodogradilišta,tu se lepo pozdravimo i razidjemo,ja kod portira kažem sto sam došao,kaže on meni…ONI JEDVA CEKAJU DA STIGNE NEKO HO HOCE DA RADI OVDE, ALI SUTRA TI JE NEDELJA I NEMA NIKOGA A PREKOSUTRA NEKAKAV PRAZNIK DRŽAVE GRADA ČEGA LI VEĆ TAKO DA PRIJE UTORKA NEMA NIKOG…uuuuuuuuuuuu kuku meni sta cu sad…

Pitam ga ja mogu li gdje prespavati, kaze eno ima gore klupa pa spavaj na njoj…šta cu odem ja legnem gore već samo što nije svanulo….ležim ja i gledam u ono nebo i razmišljam , koji mi djavo treba da radim ovo od svog života, a imao sam sve… al jbg tu i zaspim, probudime oko 7 miris hljeba iz pekare koja je 20m od mene bila…

Hodam ja oko one pekare ko miš mekinjaš, ali para nemam a gladan kao VUK… sramota me traziti pola hljeba, a nemam nikakav telefon pa da prodam samo da ne crknem od gladi…razmišljam ja kud cu sta cu, kući nesmijem a nemam gdje drugo… i padne mi na pamet moja BABA koja zivi u blizini Sarajeva na selu…kontam idem stopati prema selu pa jbg valjda ce neko naići bar do Sarajeva pa cu nešto skontati… Stopam ja tako 2 sata počinje kiša lagano, kad stadoše mi neki muž i žena iz engleske.. .nas jezik ne znaju samo engleski, volan im na desnoj strani… uspijem ja njih nekako razumiti da idu prema Dubrovniku, a ja nekako objasnim da cu izaći kod Herceg Novog na raskrscu gdje se odvaja za Trebinje…

Tako i bi…kreno ja lagano uz brdo prema Trebinju nisam presao 50m kad ide auto ja stopam ,ono prodje, drugo isto tako,i de trece auto BiH table, i stade mi covjek sam u autu… ja kontam aj dobro je ide bar do Trebinja, pa dalje cu se snaci, pita on mene dokle ces…ja kazem idem prema Sarajevu…kaze on meni eto srece, ja sam vozio zenu i djecu u Igalo… XAXAXA mojoj sreci nigdje kraja…doveze me čovjek tačno pred kuću babinu… HVALA TI BOŽE Dođem ja tu ona se iznenadila… otkud ja… i tako ja tu ostanem od pocetka juna do kraja avgusta… dok mi podstanar nije izašao iz stana…

Posle par dana javim se i starcima i kazem po milioniti put da mi je iskreno žao i da sam izdao stan i bla bla bla jos gluposti…i oni naivni opet to prihvate, i krenu mi uplaćivati na račun svaki mjesec po 300KM dok sam kod babe jer je njena pemzija 220KM.

Pošto gore nema volks banke ja sam po pare isao u Sarajevo to je nekih 40km od Sokoca… išao stopom naravno… prvi mjesec sve prokockam u Sarajevu,drugi mjesec kazem sebi,kad dobijem te pare sjedam na voz iz Sarajeva i pravo za Banjaluku… da vidim dijete i vraćam se nazad… tako i bi sjeo ja na voz dosao u BL vidio dijete,,,i istu noc sve pare prokockam… nemam ni za karte ponovo… xexexe koji sam ja LIK!!!!

Odem kod staraca kuci, stari na putu… sacekam prilku da stara ode u wc, čim je otisla ja iz šteka uzmem 400KM i pravac na željeznicku i put Sarajeva… dodjem u Sarajevo ujutro oko 8… hodam po bascarsiji, odem kod MRKVE na ćevape… i naravno u HOLIDAY INN na rulet izlazim posle pola sata bez ijedne jedine marke u dzepu, sa pola kutije cigara… Ne smem babi na oči…telefona nemam da nazovem starog…ne znam na koju stranu svijeta da okrenem… Naidjem na nekog ulicnog prodavca…zamolim ga samo da trznem starog neću mu trositi sa računa jer ce me on nazvati…kaze čovek mozee…

Zove stari, ja se javio i tad sam se pokajao ali tad je bilo ono bas iskreno iz dubine duse kao da je puklo nesto u meni… kazem ja njemu hoću da me vodiš u manastir Ilinje u srbiji… jer sam čuo jako dobrih stvari o pomenutom manastiru… kaze meni stari ajde ti babi gore stopom,a ja cu je nazvati i reci da te ne kritikuje i ja cu joj poslati pare da imate za hranu i cigare…

I tako i bi, nakon 3 dana stari dodje po mene, i odvede me u manastir…kada sam izasao iz manastira kao da vise nisam bio to ja nego druga osoba…nakon toga nisam pomišljao na aparate i kocku…išao sam u Sarajevo ali bez priče i razmišljanja o kocki…i došlo vrijeme da podstanar izadje iz stana…da se vratim kuci konacno…pozdravim se ja tu sa babom i lagano kuci…cim sam došao kuci…i vidio staro društvo i sva ta mjesta gdje sam bio i propado…odma kao da se sav život srušio u meni…stari mi je vratio sve dugove tada bilo ih je oko 6000 km…ali nakon par mjeseci ja opet počinjem lagano sa kockom pa sve vise i vise…to traje i dan danas…vratio sam se na posao, kod starog radim ,ali jos kockam…malo manje ali jos je taj osjecaj prisutan… uglavnom ne kradem vise i ne preturam po tudjim džepovima…

Što je najvažnije svestan sam da imam veliki problem…ne znam kako da ga riješim…evo sutra cu kontaktirati na mob.gospodina Dejana jer sam o njemu čuo sve najbolje…mislim da jednom patoloskom i bolesnom kockaru moze pomoći samo osoba koja je sve to prošla jer ne kazu džabe klin se klinom izbija…roditelji uvijek pričaju priče kao nemoj se zaduživati što ti treba da ti dolaze kuci da te traže, onda kenjaju non stop…ne osporavam da oni misle za svoje dete samo najbolje, što je i normalno,ali smatram da takvoj vrsti problema neznaju prići na pravi nacin, jer nisu taj osjecaj adrenalina doživjeli…

eto puno sam odužio pozdrav svima.

PS: Orginalna priča ovog momka koju je napisao inalazi se se na forumu www.kockanje.org 

On je sam napisao ovaj tužni post na forumu 2011. godine. Nemamo podatke šta se desilo sa ovim momkom. Nadam se da je još uvek živ. Ovo je jedna od istinitih životnih priča u novom filmu Ulog, koji je posvećen životima i problemima kockara i njihovih porodica u Srbiji.