Pozdrav,
kako sam kockajući se završio na ulici…živim u kolima već pet dana. Vidim neki ljudi na forumu imaju price sa happy end-om i drago mi je da vidim ljude koji su uspeli da se izvuku iz zacaranog kruga kocke.
Unapred se izvinjavam ako text bude nepregledan jer ovo pisem sa telefona, sedeci u autu u kome spavam par dana jer smo ja i moja devojka izbaceni iz stana zbog neplacene kirije koja je zavrsila vec znate gde.
Rulet. Sprava koja od coveka pravi majmuna.
Da krenemo redom. Kao i vecina kockara, i ja sam poceo kao klinac. Poker aparati, osnovna skola. U pocetku sitno, pare za uzinu, a potom i za ekskurziju. Devedesete, mrak u zemlji, opste rasulo, samo su pomogle da se razvije bolest koju sam nosio u sebi. Kocka je uzimala maha i pocele su i prve sitne kradje od roditelja. Uhvacen u jednoj dobio sam velike batine i to je malo usporilo razvoj situacije. Neophodne kolicine adrenalina sam nalazio u drugim stvarima ali sam i dalje s vremena kockao nista krupno, samo toliko koliko sam imao a to nije bilo mnogo.
Prica pocinje u trenutku kad dolazim u BG na studije i otkrivam kladionicu. Sa novim drustvom koje sam upoznao odlazim da odigram tiket, iako potpuni laik za fudbal, dobijam. Prvo pa musko. Krece konstantno kladjenje svakog dana i planovi kako od kladionica moze da se lagodno zivi. Sve to trpi devojka sa kojom sam ziveo i koja me je mnogo volela. Krecu i razocarenja i povecavanje uloga, gubljenje para za skolarinu, kiriju…Skolu potpuno zapostavljam na drugoj godini i zaposljavam se.
Nakratko sam drugi covek, naporno radim, zaradjujem ne tako mnogo ali dovoljno da sve bude OK. Mozda je problem bio sto je posao bio usko vezan za kocku, i svaki dan sam bio blizu ljudi koji kockaju. Video sam razlicite ljude i bio u neku ruku srecan sto ja necu zavrsiti kao oni jer sam to prevazisao. Medjutim ispostavilo se da sam pogresno mislio.
Posle godinu dana rada i par unapredjenja dosao sam u poziciju da imam platu 1000e, sluzbeni auto, telefon i postovanje u firmi. Dobro sam znao principe funkcionisanja kladionice, aparata i ruleta, i tada su za mene aparati postali proslost. Ali ne i rulet. Teorijski rulet kuci pribavlja 2.7 %, ostalo vraca igracima, tako je i prakticno, sva verovanja da je elektronski rulet namesten su gluposti, rulet nije namesten jer nema potrebe da bude namesten, on uzme svoj procenat pre ili kasnije, a tih nekoliko procenta su sve moje i vase pare. Ja sam tada bio ubedjen da uz samo malcice srece mogu da dobijem na ruletu. Ispostavilo se da je opet ona pocetnicka sreca dovela do toga da sam dobio.
Problem je bio sto nisam znao sta cu sa parama, imao sam dovoljno za lagodan zivot u tom periodu, ovaj bonus mi je opet stvorio iluziju da ima leba bez motike.
Vracam se za rulet i pucam sve sto sam dobio, mislim u sebi „nema veze to je samo los dan dobicu opet“ polako trosim ustedjevinu koju smo imali i opet krecu svadje sa devojkom. Jednom svracam u kazino sa sluzbenim novcem oko 2000e i krecem igru i sa zadnjih 50e krece serija dobitaka vracam izgubljeno i dobar sam jos toliko. Euforija me drzi par dana trosim pare okolo i razmisljam kako sam se izvukao i kako nikada vise neci sesti da igram. Opet prolazim pored kazina i ruka sama daje migavac, u delicu sekunde zaboravljam sve i krecem opet. Opet gubim, pa dobijam, gubim pa dobijam, posle nekoliko dana uspevam da izvucem pare i dobijem preko toga 2000e. Ubedjen sam da ako imas dovoljno novaca mozes uvek da dobijes. Opusteno nastavljam i saznajem da to i nije bas tako. Gubim sve pare plus firminih 3000e. Da ne bih izgubio posao trazim od roditelja novac i oni mi daju.Vracam pare i sve je ok. Posle tri dana opet prolazim pored casina i opet svracam. gubim jos 4000e tudjih para. Opsta pometnja, uspevam da ubedim roditelje da je to kraj da necu nikad vise, da mi daju pare kako ne bih izgubio posao koji je danas tesko naci. Gutaju pricu i salju mi novac. Iste veceri rulet jede i to, plus jos 5000e para iz firme. U ludilu posto se za par dana radi popis i doznace se da sam ukrao novac, lutam okolo po gradu bez cilja i pomisljam po prvi put na samoubistvo. Vece uoci popisa vezujem sajlu za vucu oko grane u parku i penjem se na krov auta. Nailazi neki prolaznik i ja uplasen bezim sa mesta da ne bi pozvao policiju, posto je video sta nameravam da uradim.
Baterija mi je pri kraju, nastavicu sutra ako budem u mogucnosti…
LEČENJE KOCKARA
PS: Orginalna priča ovog momka koju je napisao iz svog automobila nalazi se na forumu www.kockanje.org
On je sam telefonim napisao ovaj tužni post na forumu 2011. godine. Nemamo podatke šta se desilo sa ovim momkom. Nadam se da je još uvek živ. Ovo je jedna od istinitih životnih priča u novom filmu Ulog, koji je posvećen životima i problemima kockara i njihovih porodica u Srbiji.
