Moj brat ima problem sa kockanjem…Ni sama neznam kako bih počela, ali evo ovako. Pre otprilike 5 godina možda i više, moj brat je počeo da obilazi kladionice, tada je otprilike imao oko dvadesetak godina. Pošto je bio momak uvek mu je bilo malo novca, što je meni bilo normalno pa sam mu i davala kada je izlazio, to su bile sitne pare. Kasnije je počeo da traži po 50 dinara da odigra neku siguricu i tako to. Ni sama ne znam kada je počeo da mi traži sve više i više. Opet to nisu bili neki novci ali je bilo sve češće. Najgore od svega je to sto se on uortačio sa našim ocem koji ga je pokrivao, davao mu uvek dinar više da niko ne zna, normalno u početku nije ni sanjao za sta njemu treba novac. Ali je davao i davao da bi njih dvojica bili drugari i da bi ga ovaj poštovao i završio fakultet, to je moje mišljenje. Moj brat je bio ekstra đak u osnovnoj školi, srednju je zavrsio elektroniku, na jedvite jade. Ali je upisao poljoprivredni fakultet.
Htela sam samo da vam predočim to da ni srednju a ni fakultet nije upisao ono što je on hteo već ono sto je odgovaralo nasim roditeljima. Inače roditelji su nam oboje fakultetski obrazovani, tata je čak doktor i normalno je što su od nas očekivali da i mi krenemo njihovim stopama. Ja nisam bila neki đak, upisala sam se na fakultet ali sam ga i napustila, završila kurs za frizera i to sam i radila dok se nisam udala. Udala sam se za divnog momka, sada imamo dvoje dece, i da nemamo problema oko naše braće, pošto i on ima brata koji je sušta suprotnost od njega, mi nebi ni imali nikakvih problema u životu. Inače otac nam je islamske vere, a oni su jako vezani za svoje sinove, valjda im je to u krvi, ne mogu da kazem da mu ja ne značim, značim ali ne toliko kao moj brat. E bas ta njegova zaljubljenost u sina me je i dovela do ovog da ja vama pišem. Pošto mu je život bio dosadan, nikada nista nije radio, on se izvlači na to kako mu nikada niko nije nista ni dao da radi, kao da je to trebalo da se da, jednostavno lenj do bola, nikada se nije udostojio da svoju sobu sredi a kamoli sta drugo,moj brat se sve češce i čećce kladio.
On sada ima 26 godina i poslednje skoro dve godine čovek stalno ima neke dugove,koji su sve veći i veći. Zbog tih dugova je počeo da nas levati malo mene, malo tatu, malo mog muža da mu damo neke pare. Meni je već išlo na živce kada su sume bile i 500 din. pa 1000, pa su nakraju bile 50 eura, pa i do 1000. Počeo je da uvlači neke ljude, svoje drugare u priču kao oni su u problemu pa im je on pomogao pa je zbog toga dužan nekom tamo, nije ni bitno. Uglavnom nas je sve ubacio u mašinu. Zaboravila sam i to da on ima devojku koja ga obožava , u vezi su skoro 5 god i ona je ubačena u tu mašinu, mada se i ona devojka plaši za njega. Inače, tata i ja nismo ni slutili sta se događa dok jednom nismo seli i slučajno načeli tu temu onda su se tek kockice složile. Naša mama nema pojma skoro ništa. Ona je jako eksplozivna, ja je obožavam i uvek mi je teško da joj išta kažem da je ne povredim, mada je ona jaka i mislim da mu jedina ona nesto sme i da kaže. Njih dvoje ne mogu zajedno, jer su oboje jaki na jeziku, dolazi čak i do vređanja kada ona nešto njemu prigovori i bude jako gadno, zbog toga i tata nista ne govori mami. Nego uvek gleda kao da smiri situaciju, da se mama ne bi nervirala. Ja takođe se pravim da sam nasela na bilo kakvu njegovu priču, ali je skoro nešto puklo u meni i sada sam svesna da to tako dalje ne moze. Ja ga obožavam, i ako sam od njega starija 7 god, mi smo jednaki, uvažavam njegovo mišljenje jer on je pametan i uvek me nasmeje, mi smo izlazili zajedno, pili, lutali, najlepše se provedem kada je on u mom društvu, mislim i danas je tako, volim da budem sa njim i njegovom devojkom, nas dve se super slazemo …ali ne mogu da gledam kako sve dublje tone u to…
Šta on radi, on se kladi bez para uvek se sprijatelji sa tim momcima u kladionici i oni mu postanu naj bolji drugari, kladi se telefonom, njegov tv je uvek na teletekstu čak i kada uči za ispit. Ostalo mu je jos 2 ispita i zbog te kladionice nikako da završi. Zbog tog fakulteta mama i tata ga nisu ni gurali da se zaposli, jer kako oni kazu, kada oseti dinar nece ga vise interesovati faks. Mislim da je to njihova velika greska, ali sada je to gotovo. Uglavnom treba mi savet, sta da uradim, on ni ne sanja da ja ovo mogu da uradim, on se pravi kao da je sve normalno, mada ja vidim da ga je sramota i tesko mu je, ali je to jače od njega. Shvatila sam da je ovo dugoročan problem, i problem koji neće proći sam od sebe. Hocu da mu pomognem ali kako da ga obradim ili sta da mu kazem da bi on sve ovo shvatio ozbiljno? Plašim se za njega, jer sve ima svoje granice. Ja imam porodicu, ne mogu mu još puno pomagati. On će završiti na ulici! Mogla bih jos mnogo toga da vam napisem , ali se bojim da ni ovo niko nece procitati, ipak sada sam se isplakala pa cu valjda sada moci sa mirom da se posvetim mojoj deci. Pošto i ona trpe zbog mog bola i tige i povređenosti i svega ostalog.
Moj brat je kockari ja to shvatam. Svesna sam da oram potražiti pravu stručnu pomoć.
ZAKAŽITE KONSULTACIJE ŠTO RANIJE. U VAŠEM JE INTERESU DA SE PROBLEM REŠI ŠTO PRE.
Online konsultacije, konsultacije u kancelarijama u Novom Sadu, ili preko Vibera se zakazuju.
Za sve informacije pozovite telefon 063342321
http://www.stankovicdejan.com/kontakt/
