Moj momak ima problem sa kockom… Ne znam gde je, krije se negde od zelenaša..
Zabavljam se sa momkom od oktobra 2012.god. Kad smo se upoznali, jako mi je smetalo sto govori o trošenju 1000 evra na letovanja, i slično. Napomenula sam to, i ubrzo je prestalo. Samo da kažem da smo se tada samo družili, upoznali se tek malo pre toga. Nikada moja porodica nije mogla da se svrsta u nesto dobro stojeće, imali smo uvek taman koliko treba. Kao i većina. Ni mnogo, ali ni malo, obzirom da mnogi jedva sastavljaju kraj sa krajem, ili su nezaposleni. Moji su uvek bar radili, pa koliko ima, ima. Moj momak je nekako posebna priča. Činilo mi se odmah u pocetku da „stoje“ bolje od nas, ali mi to nikada nije bilo važno. Ne mislim dobro stoje u smislu-para kao blata, vile, avioni, kamioni, dobra kola. Ali, nekako se nisu namučili kao moji, a imali su više. Ali, nasleđe je čudo.
Sve je „kao“ bilo u redu sa njim, sa vezom, negde do 2013. kada su počeli izlivi besa, kao kad bi sam đavo ušao u coveka. Bez ikakvog stvarnog povoda i razloga, ali su se navodili izmišljeni. Kad sada razmislim, mozda je sa kockanjem i gubljenjem para vec tada počelo. Jer to je bilo nesnosno. Ali zaljubljen čovek svašta istrpi, i predje preko svakakvih uvreda, groznih reci. 2014. otisao je preko Univerziteta u Veliku Britaniju da radi, u pocetku na nekoj farmi, a onda se sa jos trojicom snasao, i nasao posao renoviranja stanova i kuća, ono vezano za fizikaliju. Nije bilo loše, bila sam srećna da radi bilo šta. Ovde je ostavio studije matematike, a tako je voli. Umeo je da cita i tri knjige istovremeno, bio je divan, divan sagovornik, prijatelj, momak, pazljiv.
Ne znam sta se desilo kad se vratio 2015. šta ga je nateralo u kazino i kockarnicu, i agonija traje od tada. Gubio je, ocigledno, malo po malo, cutao i „vadio“ se. KAO. Nije mogao da se izvadi nikada, pa te kockarnice nikada ne bi ovoliko opstale, da se iko ikada „izvadi“. Osim ako se bukvalno izvadi, izadje i izvadi iz tog okruzenja. Dok su njegovi shvatili sta se zapravo desava, ode stan za dugove… Pa „mirenje“ sa novonastalom situacijom. Govorili su mu-ne pokusavaj da nadoknadiš izgubljeno na način kako je izgubljeno. Ali nije hteo da sluša. To smo shvatili kada je nestao 6. februara ove godine. Kao je bio počeo da radi nesto, ništa posebno od prihoda, samo da se ne dangubi. Slabije smo se viđali, prvenstveno zbog njegove ljubomore, uzasno je ljubomoran, a NIKADA nije imao razloga za takvo ponašanje, nikada ga ni u kom pogledu nisam izneverila. Da ga ne volim ovoliko, bila bih sada hiljadama kilometara daleko, što dalje od njegove posesivnosti i opsednutosti da me kontroliše. Ali je shvatio da greši. Ja sam završavala fakultet, i odlučila da život ne poklonim nekome ko ga nije vredan, da tako kažem. Život je samo jedan, i hocu da ga proživim kako ja želim. Ali njega volim neizmerno, sve bih dala da mu pomognem, da on ne beži. Iako se nismo viđali svakodnevno, iz telefonskih razgovora sam primecivala da nesto nije u redu. Nije zeleo da prica o tome. Govorila sam njegovima, da ukoliko kaže da se vidja samnom, laže, da vide, saznaju sta je u pitanju. Da nije staro zlo. Imali su poverenja u njega, i moram da priznam da mi se činilo da verovatno misle da nisam normalna što tako govorim, da su mislili da ispitujem, da sumnjam u njega. A zbog njegovog glasa sam slutila da nam se ne piše dobro.
Onda je nestao, hoće da beži iz zemlje, duguje kamatašima 100 HILJADA EVRA. Ne znam sa kojim iznosom je to pocelo, ali je raslo, malo po malo. Dobar je momak, dobra duša, svi ga vole, voli košarku, Partizan valjda vise i od sebe, a ne znam kako je stvorio toliki kredibilitet kod ljudi koji imaju tolike pare, pa su mu oni toliko davali. Valjda su mislili da je on posrednik do drugih dužnika, da ubire i on plodove tih prljavih para, verovatno su kamate stizale na vreme, odnosno kuglica padala na pravi broj taman kad treba. Do jednog dana.
Muka mi je i želudac mi se okreće kad pomislim i na sto hiljada dinara, a ne EVRA!!!!!!!!!
Otisao je iz grada, krije se negde, potpuno sam, izbezubljen i izgubljen. Nemamo načina i sredstava da mu pomognemo.
Čitam malopre onaj odlomak iz Vaše knjige, i tako je jeziv, tako istinit. shvatam da je moj momak kockar.
Ne mogu da ga ostavim, ne mogu da ga ostavim da se bori sam, mada mi se čini da više i ne želi da se bori. Hoće da se ubije, ne zna samo kojom „metodom“. Kontaktira sa svojima telefonom, ne želi da se vrati kući, pita se da li nesto uopšte može da se reši. Da li je posle svega vredan truda. A ja mislim da jeste. Zato ne odustajem.
Šta dalje, koji je Vas savet, na žalost, ne verujem da je ovaj njegov primer i slučaj usamljen? Kako i gde traziti novac, kako umiriti „krvoločne kamataše“, koji, doduše, nikome od nas ne prete, ne ocekuju nadoknadjivanje od nas tih para, jer znaju da nemamo odakle,čekaju da se on javi, jer oni ne znaju za kontakte. Misle da mu nema traga. Mada ja ne verujem da mogu da budu bas toliko glupi, sumnjaju sigurno da se nekom javio.
Kaze da je zvao neku SOS liniju, razgovarao o svom razmisljanju o suicidu, ali da ga nisu ubedili da to ne uradi. Ali, on misli da bi time „očistio“ svoj obraz, to ga izjeda, uništava, mrzi samog sebe zbog svega sto je uradio. Ne može da podnese da neko o njemu govori kao o prevarantu, jer, kako sam kaze-ja sam bolestan, nisam pokvaren!
A plaši se da bi ga, ukoliko ga nadju nekako, ubili oni ako odmah ne izvadi nesto para da vrati.
Hvala unapred na odgovoru
Zabrinuta devojka
Za sva pitanja pozovite HERC TIME. Ne čekajte da prolaze godine. REAGUJTE NA VREME!! +38163342321
ZAKAŽITE KONSULTACIJE ŠTO RANIJE. U VAŠEM JE INTERESU DA SE PROBLEM REŠI ŠTO PRE.
Online konsultacije, konsultacije u kancelarijama u Novom Sadu ili preko Vibera se zakazuju.
Kontakt 0653342321
