4 марта, 2020 stop kockanje 0Comment

U poređenju sa drugim zavisnostima, često se misli da kockanje nije opasno. Kockanje neće ostaviti očekivane fizičke posledice poput alkohola ili droga. Kockanje neće izazvati cirozu jetre, niti oštećenja sinusa i nozdrva, hepatitis ili AIDS. Čak i nakon niza gubitaka nećete završiti predozirani. Ostaćete bez novca i tačka. A novac svakako odlazi i dolazi, te ozbiljne štete nema. Zaista? Da li je zbog toga kockanje benigno? Naprotiv!

Kada su u pitanju alkoholizam ili narkotici, jedno je sigurno a to je da će Vaše telo, koliko god tolerantnije postajalo na ove supstance, postaviti granicu, gde god ona bila. Naime, Vaše telo podneće određenu dozu alkohola i onesvestićete se, i isto važi i za narkotike. Možete uzeti samo do određene granice dok ne završite na urgentnom ili u mrtvačnici, ali granica postoji. Kod kockanja to nije slučaj. Ograničenje takve vrste ne postoji, a dostupnost kockanja je zastrašujuća, što rezultira posledicom da je jedan od pet kockara bar jednom pokušao suicid. Težina problema kockanja u odnosu na druge zavisnosti jednostavno se može objasniti: Kockanje Vas ubija zato što Vas ne ubija!

Uprkos činjenici da mnogi kockari razviju neku vrstu zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, kao i depresivnosti i hroničnu anksioznost, istraživanja o suicidalnosti kockara ukazuju na najčešći i najjači faktor koji doprinosi tome da se kockari pokušaju ubiti: DUGOVI. Studija u Hong Gongu je pokazala da od 233 kockara koji su izvšili suicid u periodu od jedne godine, njih 110 je imalo ozbiljne dugove, a većinu su činili muškarci srednjih godina, oženjeni i zaposleni, i nisu odavali nikakve probleme u funkcionalnosti, sem dok kockanjem nisu započeli put ka dnu. Studije u Americi su utvrdile da u proseku kockar duguje između 55,000 – 90,000 dolara. 

Za razliku od npr. alkoholizma u kom može važiti rečenica „Prestani da piješ i možeš povratiti posao“, u kockanju takva solucija nije moguća, jer dugovi zahtevaju znatno duže i veće žrtvovanje osobe kako bi se stvari mogle vratiti u normalu. Naime, u današnjem društvu mnogo je teže živeti bez novca nego živeti bez alkohola. Dugovi dodatno otežavaju problem kockanja iz više razloga. Ne samo da je osoba pod većim pritiskom, već sada umesto uzbuđenja, motiv za kockanjem postaje ideja o vraćanju dugova. U toj jurnjavi za dobitkom, u kojoj svaki sledeći broj može biti „baš taj“, osoba sve više duguje i problem postaje sve veći zbog motiva da se on odmah i brzo reši. 

Ljudi još uvek smatraju da je kockanje problem morala i poštenja osobe, ne uviđajući da osoba može postati zavisna od određenog ponašanja. To nužno prati i stigma, kao i snažno osećanja stida kockara koji onda svim silama prikrivaju dokaze svog problema, sve do momenta kada njih više nije moguće prikriti.  U skladu sa tim, kockari postaju nervozni, napeti, često besni i paranoidni. Ljudi u njihovoj sredini će u početku tolerisati takvo ponašanje i pravdati ga raznim uzrocima, dok i njima ne postane jasno da takvo ponašanje nije privremeno, već nešto što je postalo trajna karakteristika osobe. Često je rezultat da kockar ostane potpuno sam, sam sa dugovima i doživljajem bespomoćnosti i beznadežnosti. S obzirom na to da, nažalost, mnogi kockari misle da je njihovo stanje neizlečivo, čak 80% njih bar pomišlja na suicid, a samo 5% njih ipak potraži pomoć. 

Zapamtite, samo zbog toga što rezultat autopsije nikada neće biti „smrt uzrokovana kockanjem“, ne znači da kockanje ne ubija, ili da Vam opasno ne pomaže da sami to učinite.