19 априла, 2018 stop kockanje 0Comment

Pozdrav,

kako sam kockajući se završio na ulici…živim u kolima već pet dana.Ja sam prokockao SVE na ruletu. Vidim neki ljudi na forumu imaju price sa happy end-om i drago mi je da vidim ljude koji su uspeli da se izvuku iz zacaranog kruga kocke i ruleta.

Unapred se izvinjavam ako text bude nepregledan jer ovo pisem sa telefona, sedeci u autu u kome spavam par dana jer smo ja i moja devojka izbaceni iz stana zbog neplacene kirije koja je zavrsila vec znate gde.

Rulet. Sprava koja od coveka pravi majmuna.

Da krenemo redom. Kao i vecina kockara, i ja sam poceo kao klinac. Poker aparati, osnovna skola. U pocetku sitno, pare za uzinu, a potom i za ekskurziju. Devedesete, mrak u zemlji, opste rasulo, samo su pomogle da se razvije bolest koju sam nosio u sebi. Kocka je uzimala maha i pocele su i prve sitne kradje od roditelja. Uhvacen u jednoj dobio sam velike batine i to je malo usporilo razvoj situacije. Neophodne kolicine adrenalina sam nalazio u drugim stvarima ali sam i dalje s vremena kockao nista krupno, samo toliko koliko sam imao a to nije bilo mnogo.

Prica pocinje u trenutku kad dolazim u BG na studije i otkrivam kladionicu. Sa novim drustvom koje sam upoznao odlazim da odigram tiket, iako potpuni laik za fudbal, dobijam. Prvo pa musko. Krece konstantno kladjenje svakog dana i planovi kako od kladionica moze da se lagodno zivi. Sve to trpi devojka sa kojom sam ziveo i koja me je mnogo volela. Krecu i razocarenja i povecavanje uloga, gubljenje para za skolarinu, kiriju…Skolu potpuno zapostavljam na drugoj godini i zaposljavam se.

Nakratko sam drugi covek, naporno radim, zaradjujem ne tako mnogo ali dovoljno da sve bude OK. Mozda je problem bio sto je posao bio usko vezan za kocku, i svaki dan sam bio blizu ljudi koji kockaju. Video sam razlicite ljude i bio u neku ruku srecan sto ja necu zavrsiti kao oni jer sam to prevazisao. Medjutim ispostavilo se da sam pogresno mislio.

Posle godinu dana rada i par unapredjenja dosao sam u poziciju da imam platu 1000e, sluzbeni auto, telefon i postovanje u firmi. Dobro sam znao principe funkcionisanja kladionice, aparata i ruleta, i tada su za mene aparati postali proslost. Ali ne i rulet. Teorijski rulet kuci pribavlja 2.7 %, ostalo vraca igracima, tako je i prakticno, sva verovanja da je elektronski rulet namesten su gluposti, rulet nije namesten jer nema potrebe da bude namesten, on uzme svoj procenat pre ili kasnije, a tih nekoliko procenta su sve moje i vase pare. Ja sam tada bio ubedjen da uz samo malcice srece mogu da dobijem na ruletu. Ispostavilo se da je opet ona pocetnicka sreca dovela do toga da sam dobio.

Problem je bio sto nisam znao sta cu sa parama, imao sam dovoljno za lagodan zivot u tom periodu, ovaj bonus mi je opet stvorio iluziju da ima leba bez motike.

Vracam se za rulet i pucam sve sto sam dobio, mislim u sebi “nema veze to je samo los dan dobicu opet” polako trosim ustedjevinu koju smo imali i opet krecu svadje sa devojkom. Jednom svracam u kazino sa sluzbenim novcem oko 2000e i krecem igru i sa zadnjih 50e krece serija dobitaka vracam izgubljeno i dobar sam jos toliko. Euforija me drzi par dana trosim pare okolo i razmisljam kako sam se izvukao i kako nikada vise neci sesti da igram. Opet prolazim pored kazina i ruka sama daje migavac, u delicu sekunde zaboravljam sve i krecem opet. Opet gubim, pa dobijam, gubim pa dobijam, posle nekoliko dana uspevam da izvucem pare i dobijem preko toga 2000e. Ubedjen sam da ako imas dovoljno novaca mozes uvek da dobijes. Opusteno nastavljam i saznajem da to i nije bas tako. Gubim sve pare plus firminih 3000e. Da ne bih izgubio posao trazim od roditelja novac i oni mi daju.Vracam pare i sve je ok. Posle tri dana opet prolazim pored casina i opet svracam. gubim jos 4000e tudjih para. Opsta pometnja, uspevam da ubedim roditelje da je to kraj da necu nikad vise, da mi daju pare kako ne bih izgubio posao koji je danas tesko naci. Gutaju pricu i salju mi novac. Iste veceri rulet jede i to, plus jos 5000e para iz firme. U ludilu posto se za par dana radi popis i doznace se da sam ukrao novac, lutam okolo po gradu bez cilja i pomisljam po prvi put na samoubistvo. Vece uoci popisa vezujem sajlu za vucu oko grane u parku i penjem se na krov auta. Nailazi neki prolaznik i ja uplasen bezim sa mesta da ne bi pozvao policiju, posto je video sta nameravam da uradim.

Baterija mi je pri kraju, nastavicu sutra ako budem u mogucnosti…

Pisem na telefonu iz auta u kome spavam nekoliko dana, jel nemam gde…

Ostao sam sam na ulici, bez igde ikoga, i bez nade da ću uspeti da rešim svoje probleme.

Dakle, stali smo kod noci koja je bila strasna za mene.

Pomesana osecanja gadosti prema sebi, secanja na sve lepe stvari koje su mi dogodile u zivotu i tracak nade da sve mozda moze da se sredi su me sprecili da se ubijem te noci. U bunilu odlazim u stan i lezem a spavam, nisam pre toga spavao 48 sati. Uvece me budi zvono na vratima, dolazi moj cale sa mojom devojkom i sestrom pakuju me u auto i voze u rodni grad. U medjuvremenu je cale postigao dogovor sa firmom i vratio i preostale pare koje sam ukrao, kako sam imao obicaj da kazem “pozajmio”, da me ne bi prijavili policiji. Ukupno mi je porodica tada dala oko 12000 a ukupno sam izgubio u tih 20 dana oko 15000e. Posto ne poticem iz neke imucne porodice to je bio finansijski udarac koji je ostavio dubok trag.

Vec posle par dana sam se osecao mnogo bolje, posle tri meseca provedenih na selu cinilo mi se da sam spreman za povratak u BG i potragu za novim poslom. Iako se roditelji nisu odusevili time, sa izgovorom da u malom mestu nema posla i napretka, pakujem se i vracam se u Beograd. U medjuvremenu sam bio ubedjen da je konacno gotovo sa tim i da sam povredio ljude oko mene previse, da nikada vise necu odigrati ni loto a kamo li sesti za rulet.

Devojka sa kojom sam tada vec 7 godina mi opet sve oprasta i krecemo sve iz pocetka.

Ubrzo po dolasku u BG, kao vec iskusan u poslu koji sam radio dobijam posao u drugoj firmi, koja takodje ima veze sa kockom, na preporuke drugara koji je u istom poslu. Film se vraca nazad, polako napredujem i sticem poverenje, radim naporno, o ruletu i kladionici ne razmisljam, i kad se setim dobijem onaj napad gadjenja preme sebi. To traje nesto oko godinu dana. Opet sam normalan i srecan, izlecen.

Predpostavljate sled dogadjaja, u jednom trenutku su mi kratkorocno potrebne pare, kao covek od poverenja imam pristup novcu u firmi, opet u delicu sekunde, nemajuci vremena da razmislim o bilo cemu uzimam 200e i kao robot krecem ka kazinu. Gubim. vracam se po jos para, i opet i opet i opet… Ukupno 5000e. Srecom tu stajem, ne znam zasto, valjda podsvesno znam da su sanse da to vratim nikakve, a i ovog puta nije bilo pocetnicke srece, gubio sam ruku za rukom kao da se svemir urotio protiv mene. Kada kazem devojci sta sam uradio, ljuta i dalje me voli, pokusava da mi objasni kako cemo srediti nekako stvari samo je bitno da prestanem odmah. Stao sam. Otisao na posao i objasnio celu situaciju. Ljudi su i ovog puta imali razumevanje, nece me prijaviti policiji ako vratim pare, cak mi je ponudjeno i da nastavim da radim samo bez kontakta sa novcem. Digao sam kredit 2500e, i opet su rotitelji uleteli sa jos 2500, zadnji put. Vratio sam pare. Iako sam sa tim novcem lagano mogao da nastavim igru, nisam. Konacno sam miskio da sam iznad svega toga. Vracam se opet u selo, devojka me i dalje podrzava, prekida studije i vraca se sa mnom. Dolazi u konflikt i svadju sa njenom majkom koja je uporno nagovarala da me ostavi jer sa mnom nema buducnosti. Prelazi da zivi sa mnom kod mojih roditelja. Godinu dana u malom mestu bez ozbiljnije placenog posla i moje pasivnosti, krece polako da se gasi njena ljubav. Odlucujemo se za novi pocetak, ponovni odlazak u BG i mastamo o sreci. Ja sam vec odavno svestan da sam kockar, da mi treba adrenalin, ali da sve to mogu da kontrolisem. Godinu dana nisam ni sekundu razmisljao da cu dobiti pare na kocki, da cu vratiti deo izgubljenog. Znao sam da ako to uradim, zadajem poslednji udarac svima kojima je stalo do mene.

Ne lezi vraze, dve nedelje posle dolaska desio se onaj “klik”, usao sam u kazino. Sa 1000din digao 22000din za 10 minuta, izasao opet u cudu sta da radim kako da devojci prijavim dodatni prihod. Krio sam pare par dana i onda se vratio za rulet, otislo je tih 200e i jos 200 namenjenih za kiriju i racune. Raspolozenje mi se menjalo iz minuta u minut, pozvao sam drugara i potrazio 500e na zajam, kao treba mi za pocetak dok se ne snadjem. Znao je moju pricu ali mi je bez pogovora dao pare, verovao je u mene. Izneverio sam i ovaj put, novac je nestao za 15 minuta. Sav slomljen saljem sms devojci da sam opet kockao. Ona odlazi kod njene sestre, koja je takodje tu u gradu, i ne zeli vise nikakav kontakt samnom. Prodajem kompjuter i jos neke sitnice, placam obaveze i vracam veci deo novca drugaru. Dve nedelje traje agonija da vratim devojku, ubedjujem, molim, placem, pretim samoubistvom, ubistvom, a u stvari samo glumim. Na kraju ona izdvaja i posledji atom snage da pokusa ponovo sa mnom. Vidim da njena ljubav prema meni jedva tinja, nije vise to sto je bilo, nema interesovanja, cini mi se da jedva ceka da napravim grasku da se konacno oslobodi mene. Pod konstantnim pritiskom pucam. Vece pred placanje stana, odlazim opet i gubim sve pare, pozajmljujem jos, gubim i to. Devojka momentalno opet odlazi kod sestre i ne zeli da cuje za mene vise. Par dana opet bunilo svaki dinar odlazi na rulet. Pozajmljujem pare od par prijatelja i sve trosim. Posle svakog izlaska iz kazina adrenalin je toliki da mi me se cini da lebdim, skakao sam padobranom i znam osecaj posle prizemljenja, to je to, ogromna doza adrenalina posle gubitka. Jedem vrlo malo, spavam u autu koje nisam prodao zato jer nije na moje ime, smrzavam se nocu, ali posle svakog gubitka na ruletu, prestaje glad, hladnoca, ulazim u nirvanu.

Za sada se kontrolisem da ne napravim neko jos vece sranje, trosim samo ono sto imam, ne znam dokle mogu ovako, ne vidim izlaz iz cele situacije, novac vise uopste nije bitan, bitni su principi i to sto sam izneverio sve koji su me voleli. Misli se roje u neverovatnom broju, mozak radi pod punim gasom, ali uzalud, nema povratka, nema vise nikog oko mene. Nema vise pomoci. Mnogo volim, sada vec bivsu, devojku i ne znam da li mogu da zivim bez nje, prvi put mi nije pruzila sansu i tek sada vidim sta sam sve prokockao. SVE!!

PS: Orginalna priča ovog momka koju je napisao iz svog automobila nalazi se na forumu www.kockanje.org 

On je sam telefonim napisao ovaj tužni post na forumu 2011. godine. Nemamo podatke šta se desilo sa ovim momkom. Nadam se da je još uvek živ. Ovo je jedna od istinitih životnih priča u novom filmu Ulog, koji je posvećen životima i problemima kockara i njihovih porodica u Srbiji.