16 октобра, 2019 stop kockanje 0Comment

#1 Kako mogu da saznam da li sam zavisan od kocke? Prijatelji i članovi porodice mi govore da su zabrinuti zbog mog kockanja, ali ja mislim da nemam problem, samo se kockam radi zabave.

Danas kockanje postaje sve popularniji oblik zabave u kojem svakodnevno uživa milion ljudi. Ogromna većina ljudi koji se kockaju mogu to učiniti bez dugotrajnih problema ili štete. Nažalost, za neke ljude to nije samo bezopasna zabava već i poput alkohola, duvana ili zloupotrebe droge, kockanje može postati zavisnost. Prema podacima Instituta za javno zdravlje iz 2014. u Srbiji ima između 14 hiljada i 33 hiljade patoloških kockara. Na osnovu našeg iskustva u Herc Time centru svake godine se javlja sve veći broj klijenata sa problemom patološkog kockanja, što može ukazivati na veću svesnost o problemu kod stanovništva ili na povećanje broja zavisnika. Postoji više različitih znakova upozorenja da kockanje postaje problem. Kao i drugi zavisnici, kockari najveći deo svog vremena troše na razmišljanje o kockanju, na njegovo planiranje, upražnjavanje i oporavak od posledica. Kockar nije u stanju da prestane da razmišlja o kockanju, i ova preokupiranost je opsesivnog karaktera.

Neki od pokazatelja patološkog kockanja:

  • Preokupiranost kockanjem
  • Potreba da se kocka sa sve većim iznosima kako bi se postigli isti efekti
  • Neuspešni pokušaji da se prekine sa kockanjem, gubitak kontrole
  • Neuspeh da se smanji kockanje
  • Nervoza i nemir u koliko se pokušava smanjiti kockanje
  • Kockanje se koristi kao beg od problema i lošeg raspoloženje
  • Kockanju se vraća kako bi se „povratili dugovi“
  • Laganje, obmanjivanje prijatelja i porodice
  • Pribegavanje kriminalnim delima
  • Uništavanje veza zbog kockanja
  • Oslanjanje na druge radi izlaska iz očajne finansijske situacije.

Naša preporuka je da uradite Test za utvrđivanje zavisnosti od igara na sreću, koji možete pronaći ovde (http://www.kockanje.org/definicija.php). Više od 7 potvrdnih odgovora na ovom testu ukazuje na problem sa kockanjem.

#2 Moj prijatelj se često kocka i više puta me je pitao da mu pozajmim novac. Da li treba da mu pomognem da ne upadne u neke ilegalne radnje i još veći problem ili mu to samo pomaže da izbegne da potraži pomoć?

Pozajmljivanje novca za ublažavanje očajničkih finansijskih problema uzrokovanih kockanjem je jedan od dijagnostičkih kriterijuma zavisnosti od kockanja. Davanje novca prijatelju, čak i uz nadu da će to pomoći, često vraća i stvara veće probleme i stres. Zdraviji način pomaganja bi bio da iskreno izrazite svoju zabrinutost i pružite mu emocionalnu podršku. Imajte na umu da su osbe sa problemom patološkog kockanja vrlo su vešte u traženju novca na direktan ili indirektan način. Mogu koristiti razne oblike manipulacije kako bi došli do novca, ulagivanjem, durenjem, pretnjom, pa čak i prebacivanjem i provociranjem osećanja krivice kako bi dobili novac. Održavanje čvrste finansijske granice, nedavanjem novca, pomoći će mu da se motiviše da potraži pomoć ili bar da razmisli koliko je ozbiljan njegov problem. Sam razgovor o traženju pomoći može pomoći osobi da prevaziđe stid ili stigmu vezanu za lečenje. Predložite joj samo jedan razgovor sa osobama koje se bave pružanjem profesionalne podrške, to može biti značajan korak u donošenju odluke da se izađe iz problema patološkog kockanja.

#3 Da li se može razviti zavisnost ako ne kockam svakog dana?

Učestalost kockanja osobe nije jedini kriterijum koji određuje da li osoba ima problema sa kockanjem ili ne. Iako se patološki kockar periodično kocka, emocionalne i finansijske posledice će i dalje biti očigledne u životu kockara, uključujući i efekte na porodicu i posao.

#4 Koje vrste kockanja izazivaju najveću zavisnost?

Bitno obeležje patološkog kockanja je trajno i povratno neprilagođeno kockanje, koje unosi probleme na polju ličnog, porodičnog i poslovnog funkcionisanja. Poremećaj se ogleda u tome da osoba ima rastući osećaj napetosti i uzbuđenja pre samog čina, a za vreme samog čina osećaj zadovoljstva ili olakšanja. Nakon čina mogu se, ali i ne moraju javiti žaljenje, kajanje i osećaj krivice. Dakle, svaka vrsta kockanja može postati problematična, baš kao što alkoholičar može konzumirati bilo koju vrstu alkoholnog pića. Neke vrste kockanja imaju karakteristike koje mogu pogoršati ili ubrzati nastanak zavisnosti. Iako su ovi faktori još uvek nedovoljno istraženi, pojedina istraživanja pokazuju da jedan od faktora rizika može biti brzina igre. Drugim rečima, što je kraći vremenski razmak između uloga i odgovora u igri, igrači će brže razviti problem zavisnosti od te igre.

#5 Kako osoba može postati zavisna od nečega što nije psihoaktivna supstanca (droga, alkohol, nikotin…)?

Brojna istraživanja iz psihologije, neuropsihologije, genetike pokazuju da su kockanje i narkomanija daleko sličnije zavisnosti, nego što se to ranije mislilo. U našem mozgu postoji tzv. sistem za nagrađivanje koji povezuje različite regione i uključuje memoriju, motivaciju, zadovoljstvo. Kada se bavimo aktivnošću koju volimo i koja nas čini srećnim, dolazi do povećanog oslobađanja dopamina dajući nam osećaj zadovoljstva i ohrabrujući nas da se naviknemo na određenu vrstu uživanja. Kada ovakve aktivnosti stimuliše amfetamin, kokain ili neka druga psihoaktivna supstanca, taj sistem za nagrađivanje raspršuje i do 10 puta više dopamina nego što je to uobičajeno. Zavisnik nastavlja da uzima pomenute supstance kako bi održavao ove visoke nivoe dopamina i osećaj zadovoljstva. Kao posledica svega ovoga nastaje tolerancija na supstancu, pa potreba za njom postaje sve veća.

Istraživanja pokazuju da narkomani i patološki kockari dele iste genetske predispozicije za impulsivnost i traženje nagrade. Baš kao što zavisnici od narkotika zahtevaju sve veću dozu supstance da bi postigli isti onaj osećaj kao na početku, tako i kompulzivni kockari idu u sve rizičnije poduhvate. Isto tako,  postoje slični simptomi apstinencijalne krize nakon prestanka konzumiranja supstance, odnosno igranja određene igre. Takođe, nekoliko studija pokazuju da su neke osobe sklonije zavisničkom ponašanju jer je njihov sistem nagrađivanja manje aktivan u odnosu na druge ljude, što delimično može objasniti njihovu sklonost ka traženju uzbuđenja.

Nova saznanja o kompulzivnom kockanju su pomogla naučnicima da redefinišu samu zavisnost. Dok su stručnjaci ranije razmišljali o zavisnosti kao zavisnosti od određene supstance, sada ih definišu kao potrebu za pojačavanjem mehanizma nagrađivanja  u mozgu uprkos ozbiljnim posledicama. Takvo iskustvo daje dejstvo kokaina ili heroina, kao i uzbuđenje pri dupliranju uloga u kazinu. Prošla je ideja da morate da unesete supstancu da bi se promenili neurohemijski procesi u mozgu i stvorila zavisnost, sada znamo da i određeno ponašanje stvara identične promene u mozgu.

telefon za zakazivanje konsultacija 0653342321

https://stankovicdejan.com/

zavisan od kocke