13 марта, 2020 stop kockanje 0Comment

Pozdrav svima koji se bore sa problemom kockanja, Potičem iz ugledne beogradske porodice, u kojoj nikad nije bilo previše ali je bilo dovoljno za moju i sestrinu sreću…sećam se babinih i dedinih priča jos kao mali da deci ne treba davati puno novca da ne bi krenuli stranputicom ( čitaj: bili ucitelji u skolama sredinom proslog veka kad je malo ko imao bilo kakvo obrazovanje ). Takodje, roditelji su mi fakultetski obrazovani i veoma uspešni u svojim poslovima… od malih nogu se znalo da je fakultetska diploma nešto cemu se težilo u mom i sestrinom slučaju.

Sa svojih 14 godina, kupujem na trafici časopis Tip i tu počinje moja priča…malo po malo ja razvijam u sebi kladioničarske sisteme, prođem po neki tiket za sitne pare, vrtim se u krug…i tako do 2003 godine kada je doslo i do prvog ozbiljnijeg dobitka na kladionici (168 hiljada dinara u to vreme na tiket od 50 dinara i 14 pogodjenih parova, prelaza ,golova). U tom momentu ja maloletan, nemam pravo da podignem pare… Moje prvo saopštavanje roditeljima da sam dobio na kladionici neki novac u šta tata i dalje ne veruje, viče mi da idem da spavam, ne maštam i ostalo… Par dana on ne reaguje na moje molbe da odemo do kladionice dok ga u jednom momentu nije nazvao gazda kladionice i pitao u kojoj valuti želi da nam isplati dobitak. Tu već on shvata da se nešto dešava i narednog dana mi odlazimo u kladionicu i podižemo puno džakove para u dinarima. Čovece ogromna svota novca, ljdi u mom naselju na Voždovcu pricaju o meni, traže fikseve, čula se prica itd…do današnjeg dana niko nije imao veći dobitak, tiket i dalje stoji uramljen na levom zidu na ulasku u kladionicu (u međuvremenu je kladionica menjala ime par puta ali nije gazdu). Novac koji sam dobio nije završio u mojim rukama, otac je kupio sestri mobilni telefon, meni televizor, kućne uređaje, određeni novac je i poklonio u izgradnju seoske škole iz mesta moga dede). U to vreme, ja uspešan đak jedne beogradske gimaznije, aktivan košarkas u tadašnjoj prvoj ligi Srbije, sadasnji trener Limoza iz Francuske a bivši Partizana, Dule Vujosevic me poziva na pripreme prvog tima, posle koga se ‘skidam’ i na utakmicama prvog tima…generacija Šubare, Nadjfeija, Obradovica, Jarica i ostalih.. čovece sav svet je moj…

Malo po malo meni se kladionica dosadila i krecem sa laganim lupkanjem poker aparata, slotova i ostalih mašinerija…svaki dinar koji dobijem od roditelja, kluba, odlazi na aparate.. novac od priprema, ekskurzija, rodjendana, slava, sve to takodje odlazi na aparate… zahuktava se prica, ja popustam u školi, ne pojavljujem se na trenzima, zaljubljujem se u jednu sjajnu devojku… od najvećeg izdanka i nade najpoznatije beogradske škole košarke (sve mlađe reprezentativne nacionalne selekcije uspešno preskakao) do zahuktalog mladog kockara… dolazi do sastanka u klubu u kojem mi je sopšteno da sam sankcionisan sa tri mesecne plate zbog nedolaska na treninge, roditelji zabrinuti… polugodište druge godine gimnazije, ja nedovoljan sa sedam keceva od 14 predmeta uz milion neopravdanih. Roditelji pokušavaju sa nekim kućnim savetima da pomognu ali i dalje ne veruju da njihovo dete ima problem sa kockom (zamisli niko u porodici nije imao taj problem, odakle mu to, itd )… guram ja dalje, vraćam se trenzima ali i kockam konstatno… sve do jednog dana dok taj isti Duško Vujoševic nije ušao na vrata jedne kladionice na Autokomandi sa sve mojim ocem u odelu, sveže izašao sa posla…. mozete misliti moju rekaciju, šok!  Nedugo posle toga završavam sa košarkom, bežim iz škole, počinjem sa ruletom! Ok, kapiram ja sam KOCKAR!!!! Devojka je i dalje tu, pomaže mi da dobijem prelazne ocene, sluti priču da imam problem ali nije načisto… dugovi rastu,igra se jače, gađaju se uske male sa pojačnim 0,3,35,12,18,,28,7,29…desnu stranu sa 4,2,21,19 sam prezirao… počinjem da pušim, utehu tražim na žurkama povodom 18 rodjendama, nadjem utehu par sati da pobegnem iz problema… kapirate pare za proslavu svog 18 rodjendana sam prokockao i smislio priču svojima da ga je ipak bilo. Pretpostavljate kockari su jezivi manipulatori, uvek se nađe neka priča specijalno za roditelje,porodicu…roditelji svesni mog problema pokusavaju sa nekim terapijama kod iskreno receno ne strucnog lica. Otac me vodi na razne testove za drogu koje ja prolazim bez problema. Hvala Bogu taj porok mi je nudjen milion puta, ali nikad nisam padao u iskusenja… sin nije pozitivan na drogu, sreca u kuci, opet dobijam lazni vetar u ledja, pocinju da mi veruju, daju mi odredjeni novac… naravno ja ne prestajem da kockam, pomalo kladionicu ,aparate a ponajviše rulet… devojka saznaje da se kockam, počinju i na tom polju problemi… društvo je takodje upoznato u priču, para sve manje na zajam… ostaje par zaista najbližih prijatelja koji mi nesvesno daju jer im značim kao covek… posle 3 godine veze, devojaka me napušta, za moje dobro razgovara sa mojim ocem i za mene krece pakao… otac plaća službu koja me prati, ali kockar ne bi bio da ne provali i to.. ja se smirujem malo, vraćam već pozamašno poljuljano poverenje roditelja, popravljam ocene… sa druge strane, sestra odlicna na svim poljima, upisala Pravni fax, počela sa desetkama…. ali kako cu ja sad bez devojke u gimnaziji, koja me je uvek čupala…  inače,kao mladji sam osvajao sva školska, opštinska takmicenja iz matematike i fizike, bilo je i nekih nagrada na saveznim… generalno, bio sam natprosečno inteligentan za prirodne nauke…bliži se kraj škole, ja se spreman za polaganje prijemnog na Rudarsko-geološkom fakultetu… kockam konstanto, ali i učim…upadam na budžet, kao treći na listi od 240 polaznika. Roditelji presrećni, misleći da je konačno došao kraj mojih problema… raspust onaj najduži u životu mi prolazi kao u paklu, kockam sve pare pre polaska na more, spavam po klupama u parkovima, sunčam se jurim boju… kako roditeljima objasniti da sam spavao kao klošar u parku i nisam bio u Budvi!?

Fakultet kreće, ozbiljna priča ja naložen da je to moj novi početak…. šta se dešava, sedam pored dečka iz Brusa koji je bio skoro u istoj situaciji kao ja (ubio se… pokojan vec 3 godine, skocio sa mosta)…moja kockarska priča doživljava vrhunac, igra se jako, kradu se pare iz svih kućnih sefova, peljesi se babina penzija, prodaje se kucni nakit, pljackaju se gosti kad dodju na slavu… sad vec iskusan kockar, dobijam ja pa gubim… ulazim u ozbiljnu priču, dešavalo se da dobijem po desetine hiljade evra i da ne znam gde da ih stavim, krijem po dvoristu, itd… naravno u par narednih dana sve to ode nazad na rulet… Ja i moj pokojni drug ujutru se nadjemo kod Paliluske pijace i zavrtimo od rane zore, pa kako se zalomi… čuveni Balkan bet sa sisatim konobaricama…. padam prvu godinu zbog Mehanike keca, ostalo mi par ispita lakših.. nemam uslov za drugu godinu. FRKA! šta sad? inače oduvek sam voleo taj posao, bas mi je nekako bilo muški… odlazim na raspust i radim 3 meseca na branju voća u Grockoj, sve pare odlaze na rulet u vecernjim satima. .tamo smo imali i smeštaj tako da sam imao dobar izgovor za moje… krećem opet ispočetka, međutim oko mene sve manje pravih prijatelja sve više kockara i porodica koja i dalje slepo veruje i ne shvata da sam ja u govnima do guše… te 2011 godine i ostvarujem prvi konkat sa Dejanom Stanklovićem ,koji mi pomaže savetima… pojavljuje se jedna prelepa Jasmina, koja me je ocarala i kojoj sam odmah stavio do znanja da sam kockar i da me okane dok je vreme… fakultet krene solidno, ljubav cveta, ali uvek pre dolaska u njen stan svratim na par špinova u kladžu, pa posle ostatak noći provedemo kod nje a ne po prvoj zamisli u nekoj kafani…očistim ja prvu godinu pre roka, fakultet me šalje na studentsku praksu U Nemacku, grad Cottbus na usavrsavanje za vreme rasputa, uz nadoknadu od 670 mesecno…. moji očarani, daju mi i oni neki džeparac… tata odlazi veče pre mog puta na poslovno putovanje i ostavlja mi neki novac da imam… slutite ja to sve prokockam isto veče, sutradan nemam ni za kiflu… stižem u Nemačku,ljudi me dočekuju svi skockani, ja u neverici… ulazim u sobu kao slepac, nemam ni vodu da kupim… švercujem se u prevozima, pljuste kazne… radno vreme od 8 do 4, posle toga odlazim u kafić i krećem da perem čase do 12 uveče za 8 eura po satu.. .i tako danima, noću do 3 kockam, ujutru šlogiran na posao… vreme prolazi ,ja se vraćam u Srbiju 24 kg mrsaviji.. .jer kapirate nema mamine hrane za džabe… Fakultet je narednih godina išao super, davao sam ispite kao od šale, kapirate sjebem sve pare pa završim u čitaonici.. hteo ili ne morao sam da teram tako da bih imao feedback od rodtelja… naredne tri godine ja oblilazim celu Nemačku po praksama za vreme raspusta, sa istom pričom, kocka i rad.. čak sam jedno vreme i šetao kerove od bogatih Švabica… mislim šetao, pobegnem van grada, kupim Paulanera vežem ih za drvo i pijem pivo… čuj ja da skupljam njihov izmet… završim ja osnovne studije, upisujem Master, krećem da igram sa jakim igračima po Bg klubovima barbut!!! Zadimljene prostorije, namrštena lica, vrti se… predavanja nisu obavezna bila na Masteru, što meni otvara prostor za manipulacije sa roditeljima…. ogromne pare se gube, opet se krade od roditelja, zajmovi od čuvenih zelenaša, skidanje slika iz kuće… opet to uspem da zataškam jer završavam Master studije sa prosekom 8,91… Jasmina i dalje tu ,guta moje probleme, pozajmljuje pare od drugarica za mene, ali polako gubi strpljenje. U međuvremenu sestrina svadba ,prodje prva bracna noc ja odlazim kod nje sutradan i u pauzi dok je ona izasla da kupi kafu pokupim pare iz kutije od poklona ( 18,000 E ).

Odlazim do prve kladionice i sve ode na rulet za sat vremena… sestra zove naše roditelje i kaže da je bio brat i posle toga su nestale pare… ja bežim par dana u selo kod druga… dani prolaze, ja se oglasim porodici da sam živ i zdrav ali da nemam hrabrosti da dodjem kući… majka žena u sudstvu, angažuje pola policije koja me pronalazi i vraća kući. Moji konačno uvideli problem, krećem da radim na faksu kao asistent na fizici i istovremeno idem na terapije kod doticne Vesne… koja me je očarala toliko da sam joj sve ispricao… naravno priča dolazi do mojih roditelja, od A do Š….vreme odmiče ja zaista ne kockam par meseci, tretmani se proredili, roditelji kao i svaki vraćaju poverenje. Mama mi daje oglas da predam u Politiku za prodaju njenog nasledstva, ja se javljam na telefone, pregovaram…našli mi kupca za stan od 70,000 e,majka presrećna kako sam joj pomogao… novac je trebao da bude samo jedno veče u kuci i sutradan da ga nose u banku… ja u toku noci uzimam kesu sa 30,000 e i bežim od kuce.. kockam par dana, gubim sve! Pomišljam na najgore, vrtim se po mostovima, devojaka me ostavlja ,roditelji zgranuti, sestra u šoku… posle dve nedelje dolazim kući,ne puštaju ne da mrdnem iz kuće, zet motri na mene ( vojno lice )…. bataljujem posao na faksu,ostajem bez ijednog prijatelja…

Dodjem opet ja do nekih parica, odem kao do faxa da vidim profesore i potrošim sve opet… nemam za vodu, burek, ali imam za Politiku novine, tu čuvenu koja mi ja nanela najvece zlo sa oglasom i prodajom stana… nadjem oglas inostrana firma trazi mechanical supervisora za posao na terenu… odem na sastanak u Austriju ,kapirate sve sam pare za put sam potrošio jos pre puta… dobijam ja posao kao freelancer za 1500 USD mesecno u mestu jednom mestu blizu Cartagene, Kolumbija… stižem tamo, ozbiljni ljudi, puni keša, ja kockar u fazi ko zna kojeg dizanja,.. ali poenta je u tome što mesto nije imalo prokleti kazino, kladionicu, ograničeno vreme za privatni život, uvek šoferi i obezbedjenje sa nama… sećam se bio je 28.02.2013 kad sam otišao.. u medjuvremenu sam radio u 7 država ( Peru, Nigerija, Laos,Tajland, Vijetnam, Mozambik )…. vremenom postajem zvaničan član firme za koju sam radio kao iznajmljeni radnik, dobijam posao za stalno, itd… prošlo je skoro 3 godine kako nisam seo za aparat, rulet, zaigrao barbut.. u medjuvremenu plata je rasla, do sadašnjih skoro nestvarnih za naše uslove 10,000 E….ja sam se ni sam ne znam kako izvukao, kupio stan u Gracu,vratio sestri i majci pare, zagrizao dosta za posao,posvetio se tome… ostale su porodične neprospavane noći, vraćane mojih dugova,mnogo pokojnih kockara drugova…. što se tiče mene za sada, zdravlja sam dobrog, osim sto imam problema sa pritiskom jos od kockarskih dana…

Prijatelje sam dobio nove, sve prethodne dugove vraćao do pre godinu dana, ali i promenio broj zbog nekih bivših prijatelja koji sada traze na zajam.. Kapirate jos su u tom kockarskom svetu. Posle dugo godina, spavam mirno, ispunjem sam, proputovao sam svet, video druge stvari sem propalog kockanja… Kući ne dolazim cesto, svaka 4 meseca i to na samo dve nedelje.. .ali čvrsto sam rešio da izguram koju koju godinu spolja i vratim se u Austiju, Nemacku, Srbiju, osnujem porodicu…konačno imam i normalnu devojku, koja ni ne zna za moje davne radove…

Dragi moji, niko se od nas nije rodio kao kockar, zato ja i dalje verujem da se svako moze izvući iz tog zla na neki sebi poseban način… mene je isčupala moja inteligencija i ‘trošenje vremena posle gubitka na kladinoci’ u čitaonici… veliku zahvalnost dugujem i Dekiju Stankoviću koji je uvek nekako bio tu, barem preko poruka… i niko vam pomoći od vas samih, morate da se potrudite i sami, problem je samo u tome koliko je ko mentalno i psihički jak. Ja, kao sto vidite, živeo sam 12 godina svoje najlepše mladosti u paklu, million puta se podizao i ustajao… na kraju vas valjda i ovaj Svevišnji odozgo pogleda… verujte mi, život nema reprizu, ne dozvolite da vasu mladost i starost nadmaši i proguta kocka!

Veliki pozdrav i rudrasko SREĆNO od mene iz dalekog Laosa!